Friday, 27 May 2011
Мојом улицом.../Walking Through My Street...
Запрепастила сам се када сам, након дужег времена, устала од свог радног стола и изашла напоље. Прољеће је заправо могло да прође а да га је и не примјетим. Завртјело ми се у глави од правог прољећног топлог вјетра и мириса. Инспирисана прољећем и ћеркином бајком, чим сам ухватила мало слободног времена, направила сам једну честитку, онако...за себе.
116 позивница за вјенчање Милице и Бобана/116 Wedding InvitationCards
Ово су позивнице које сам радила прошли мјесец за Милицу и Бобана. У међувремену је дошло до промјене плана и требало је да урадим, поред оних 100, још 15 позивница + 1 да остане мени, као узорак. Папира је било таман толико, срећна околност, и све је испало како треба.
Желим им свако добро!
Here are wedding cards I was quilling for Milica and Boban a whole last month. I had to make extra 15 cards and I took a chance and made one more for myself, as a sample. Luckily, there were left enough paper ( just for 16 more ) and everything turned out well.
I wish them happy marriage.
Sunday, 1 May 2011
More Weddings These Days
Вјенчања су актуелна ових дана! Овдје су још двије које сам скоро урадила. За вјенчања, наравно.
Speaking of weddings...I made two more, actually three but one has already been seen on this blog...So, just a quick post with a "few" pictures.
Speaking of weddings...I made two more, actually three but one has already been seen on this blog...So, just a quick post with a "few" pictures.
И, наравно, онај чувени џепић за паре који ми некад задаје вееелике муке!
And, of course, our famous pockets that, sometimes, give me so much trouble.
And, of course, our famous pockets that, sometimes, give me so much trouble.
And just one more because I love this flower!
Ту сам!/Here I am!
Одавно нисам ништа објављивала и, признајем, прилично ми је недостајало блоговање. Мало је рећи да сам се пријатно изненадила, и сад се и захваљујем, новим читаоцима мог блога и чињеници да посјећеност није опала. Хвала и на лијепим коментарима које сте остављали! Нисам стигла да вам се свима на доличан начин захвалим па и то чиним овом приликом. Надам се да ми опраштате!
Иначе је претходни мјесец био јако буран за мој стил живота. Ова недјеља је протекла у знаку вјенчања, знамо чијег ( не, нисам присуствовала, на жалост ), и интригантним шеширићима које су даме носиле а ја сам срећна што сам баш ове недјеље успјела да завршим 100 позивница за вјенчање и то, управо са шеширићима. Надам се да ћу вам је показати неком другом приликом јер сам толико била у стисци с временом да нисам успјела да оставим узорак за себе.
О другој ствари отом потом:)
Мојој пријатељици Марлин је успјешно долетио пакетић са словом М, што ме посебно радује. Обзиром да сам га правила са толико љубави, и не чудим се много.
It's been a while since my last post. First of all, I want to thank all of you new readers, thanks for joining, and to all of you who had left so lovely comments, and, it's not a phrase, that made my days. I had no time to thank you all personally, so I'm doing it now.
Last month was full of excitement. Due to our week news, we had a Royal wedding, enjoyed in it and waited to see all those lovely hats were wering. So, I was in wedding planing, making 100 wedding invitations, that means 200 hats, sooooo many dots and stuff...it looked so easy to do but...ohhh...If I force myself to make another hat in the next few months, I'll post it LOL. Just kidding, they were really nice, bride and groom are satisfied, what's more important. My friend Marilyn received her M, it arrived safely, what made me so happy. I was a little bit afraid but if you consider with how much love it was made...no wonder it flew safely.
Ово су двије слике које сам радила са проф Љиљаном Лолић. Она ме снабдјева паспартуима, већ сам писала о њој, а остатке, који ниједан заљубљеник у папир не баца, искористила је и направила мозаик. Ја сам се одушевила бојама ( нисам сигурна колико су вјерно приказане овдје ) али оне толико добро одговарају палети боја које ја имам. И тако смо дошле на идеју да ја, опет од својих папирића, које такође никада не бацам, попуним њене мозаике и направимо нешто сасвим ново. Ускоро се ближи први Румски вашар рукотворина и надам се да ћемо направити још неку сличну слику за ту прилику. Вријеме нам је прелијепо па бих могла ових дана да прошетам до професорице, попијемо кафу у њеној прекрасној башти ( има најљепше дрво лимуна, вјерујте ми ) и вратим јој њене слике које ми је, иначе, оставила да их потпишем, што ја редовно заборављам.
Those two pictures, I worked with professor Ljiljana Lolic, I spoke about before. She cats out small pieces of passepartout, just like every paper passionate person who nothing throws away, and makes a mosaic. I was fascinated when I saw them because her colors matched so well with mine paper. So, we came up on idea to combine her leftovers with mine. We are having first fair in a two weeks and I hope we will be able to do more of these stuffs. We have wonderful weather now, so I could drop by her wonderful garden ( she has the most beautiful lemon three you've ever seen ) and have some fun with mosaics.
Subscribe to:
Posts (Atom)