Ту сам!/Here I am!

Одавно нисам ништа објављивала и, признајем, прилично ми је недостајало блоговање. Мало је рећи да сам се пријатно изненадила, и сад се и захваљујем, новим читаоцима мог блога и чињеници да посјећеност није опала. Хвала и на лијепим коментарима које сте остављали! Нисам стигла да вам се свима на доличан начин захвалим па и то чиним овом приликом. Надам се да ми опраштате!

Иначе је претходни мјесец био јако  буран за мој стил живота. Ова недјеља је протекла у знаку вјенчања, знамо чијег ( не, нисам присуствовала, на жалост ), и интригантним шеширићима које су даме носиле а ја сам срећна што сам баш ове недјеље успјела да завршим 100 позивница за вјенчање и то, управо са шеширићима. Надам се да ћу вам је показати неком другом приликом јер сам толико била у стисци с временом да нисам успјела да оставим узорак за себе.

О другој ствари отом потом:)

Мојој пријатељици Марлин је успјешно долетио пакетић са словом М, што ме посебно радује. Обзиром да сам га правила са толико љубави, и не чудим се много.

It's been a while since my last post. First of all, I want to thank all of you new readers, thanks for joining, and to all of you who had left so lovely comments, and, it's not a phrase, that made my days. I had no time to thank you all personally, so I'm doing it now. 

Last month was full of excitement. Due to our week news, we had a Royal wedding, enjoyed in it and waited to see all those lovely hats were wering. So, I was in wedding planing, making 100 wedding invitations, that means 200 hats, sooooo many dots and stuff...it looked so easy to do but...ohhh...If I force myself to make another hat in the next few months, I'll post it LOL. Just kidding, they were really nice, bride and groom are satisfied, what's more important. My friend Marilyn received her M, it arrived safely, what made me so happy. I was a little bit afraid but if you consider with how much love it was made...no wonder it flew safely.

Ово су двије слике које сам радила са проф Љиљаном Лолић. Она ме снабдјева паспартуима, већ сам писала о њој, а остатке, који ниједан заљубљеник у папир не баца,  искористила је и направила мозаик. Ја сам се одушевила бојама ( нисам сигурна колико су вјерно приказане овдје ) али оне толико добро одговарају палети боја које ја имам. И тако смо дошле на идеју да ја, опет од својих папирића, које такође никада не бацам, попуним њене мозаике и направимо нешто сасвим ново. Ускоро се ближи први Румски вашар рукотворина и надам се да ћемо направити још неку сличну слику за ту прилику. Вријеме нам је прелијепо па бих могла ових дана да прошетам до професорице, попијемо кафу у њеној прекрасној башти  ( има најљепше дрво лимуна, вјерујте ми ) и вратим јој њене слике које ми је, иначе, оставила да их потпишем, што ја редовно заборављам.

Those two pictures, I worked with professor Ljiljana Lolic, I spoke about before. She cats out small pieces of passepartout, just like every paper passionate person who nothing throws away, and makes a mosaic. I was fascinated when I saw them because her colors matched so well with mine paper. So, we came up on idea to combine her leftovers with mine. We are having first fair in a two weeks and I hope we will be able to do more of these stuffs. We have wonderful weather now, so I could drop by her wonderful garden ( she has the most beautiful lemon three you've ever seen ) and have some fun with mosaics.