Рођенданске честитке/ Birthday Cards

Прошле године, г-ђа Биљана је жељела да урадим честитке за њену браћу, близанце. Раније сам г-ђи Биљани радила дјечје честитке за Сару и Рељу. А за ове честитке, које је тек требало да направим, знала сам само да требају да буду два ћирилична слова Д и да је у питању 50-и рођендан. Имала сам одријешене руке.

Last year, Mrs Biljana, asked me to quill a birthday cards for her tween brothers. I'd already made her little Sara and Relja cards. And for these cards, all I knew was: they should be Cyrillic letters "D", event: 50th birthday celebration.

Такође је требало да урадим и мале честитке-картице као  ове. Међутим, чинило ми се да уз честитке које сам спремила бише одговарају ове које видите не слици испод. И нисам погријешила.
She also wanted me to do a small cards with their nicknames that should look like this one. I totally disobeyed her wish and made something different.

      

Никада раније нисам радила честитке за 50-и рођендан и ово је био прилично велики задатак за мене. Размишљајући о бојама, помислила сам да би браон била одговарајућа. Не превише тамна а топла. Требало ми је нешто што би представљало оне златне, најбоље године. Златно, зрело жито. Уз то, мало шаши. То су биле основне идеје, остале су дошле некако успут.
I'd never made cards for "grown ups" before and I did get a little bit stuck LOL Brown could be nice, I thought; not to dark, warm, good enough. I needed something that would represent the best ages, golden ones:) so I decided to make wheat. And some sedge.

Најчешће ми се дешава да, прије него што почнем да радим, обавим мало истраживање, нпр. симболику у имену. Уз помоћ гугла, сада је све много лакше. Тако сам и сада, обзиром да сам озбиљно схватила свој задатак, тражила и пронашла историјске податке о настанку слова Д. Занимљиво. У току рада, волим да се мало одмакнем од радног стола. Дословце. Волим и да посматрам честитку из различитих углова, ходам око ње...гледам одраз у огледалу...и тако...то траје све док не спакујем честитку.

Након што сам урадила прво слово Д, загледала сам га са стране, ходала око њега и у моменту када сам га гледала под углом од 180°, видјела сам да је то, у ствари, ћирилично сллово Б. Одлично јер сам ионако хтјела да урадим нешто и за Биљану, као изненађење, а ова идеја се савршено уклопила у цијелу причу. И да не одвајам сестру од браће, никако.
Кад сам Биљани показала и велике и мале честитке, она их је прислонила уз себе, и рекла да не зна како ће се одвојити од њих и да жели да урадим иницијал и за њу. Тада сам јој показала и њено слово Б. Волим да се сјетим тога, било је баш пуно емоција...
I glued the first green "D". I was walking around it and when I was looking at it at the angle of 180 degrees, I saw that it's actually Cyrillic letter "B" for Biljana. Perfect! I wanted to make one for her, as a surprise and not to separate sister from her brothers.
Expecting her reaction, first I showed cards for her brothers. Well, she  was trilled and then she said she wanted the same for her and then I gave her the "B"card. It was nice.

Након што сам исјецкала жито, испред мене је стајала гомилица малих, златних папирића. Моја мајка је пришла и прокоментарисала да ти папирићи изгледају као слама. И то ми је дало идеју да направим минијатурно гњездашце, пречника око 1cm. Ех, сада су ми требале и по три птичицеза сваку честитку! Хтјела сам да избјегнем да личе на дјечје честитке али сам онда помислила да то и није тако лоше. Љубав између браће и сестре је по мени нешто посебно и кад су заједно некако ми се чини да не могу да остаре.
When I quilled wheat, there were a lot of golden paper in front of me. My mother said it looked like a straw and gave me an idea to make a nest. I glued those pieces of golden paper together. The nest was so small ( if I remember well, it's hardly 1cm diameter ) I needed three tiny, tiny birds. I was wondering if this would be proper. I mean, not too childish. But, then I thought that brothers and sisters have that special bond, you know, even when they get old and leave their "nest", when they get together there is always that love, that something special between them that makes them young. 

My daughter was three at the time and she looked at these birds and almost started to cry wondering what in the world had happened to their mother. She insisted to make Mommy Bird.

Ово је мала колекција, фотографисана у посљедњем моменту, стога и не баш успјешно. 

This is the set I done. I had no time to take better shots.